Dr Nenad Bjelica

Intervju sa direktorom Klinike „Dr Laza Lazarević“ Dr Nenad Bjelica Razgovor vodio: Rade–Radenko Karalić

Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” je jedna od najstarijih zdravstvenih ustanova ne samo u Beogradu, već i u Srbiji. Koliko nam je poznato, osnovana je pre više od jednog veka, tačnije pre čak 164 godine.

Ova klinika je po mnogo čemu jedistvena, a pre više od godinu i po dana, ovom izuzetno značajnom zdrastvenom ustanovom uspešno rukovodi direktor dr Nenad Bjelica.

Za ovo relativno kratko vreme ne samo u stručnoj javnosti, već i među nama običnim građanima, vrlo često se čuju pohvale o radu novog direktora, novim načinom rukovođenja i novim delatnostima, koje se po prvi put obavljaju na Klinici.

Poštovani direktore dr Bjelica, šta nam možete reći o istorijatu Klinike i njenom radu?

Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” osnovana je davne 1861. godine donošenjem zakona Ustroenie doma za s´uma sišavše, a za smeštaj i lečenje duševnih bolesnika određena je Doktorova kula, koja time postaje prva psihijatrijska bolnica u Srbiji i na Balkanu. Klinika od tada kontinuirano radi, unapređuje svoj rad i transformiše se u skladu sa savremenim svetskim standardima.

Klinika je od početka bila pozicionirana u zdravstvenom sistemu Srbije za lečenje pacijenata sa teškom kliničkom slikom. Trudili smo se da taj renome potpuno zadržimo, uz proširenje kapaciteta i uvođenje novih delatnosti u radu Klinike.

Ono po čemu smo jedinstveni jeste naša Urgentna psihijatrijska služba sa permanentnim radom 24 sata 365 dana godišnje, kojom pokrivamo ne samo Beograd, već i celu Srbiju i region. Odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja Klinike smo potpuno organizaciono odvojili, gde tim specijalista psihijatrije sada radi samo taj posao jer je izuzetnost psihijatrijskog prijema ono zbog čega smo prepoznatljivi.

U najosetljivije delove ustanove svakako spadaju jedinice intenzivne nege gde smo značajno povećali broj zaposlenih, a naročito medicinskih sestara, zbog spefičnosti rada i polne strukture pacijenata.

Integrativni pristup tretmana psihijatrijskih pacijenata ostvaruje se na svih deset kliničkih odeljenja angažovanjem zdravstvenih radnika (lekara i medicinskih sestara/tehničara), zdravstvenih saradnika (psihologa, socijalnih radnika, radnih terapeuta) i specijalnih pedagoga (defektologa, logopeda). Na svakom kliničkom odeljenju sprovodi se farmakoterapija, individualna psiho i socioterapija, kao i grupna, okupaciona i radna terapija. Tokom hospitalizacije svi prvi put bolnički lečeni pacijenti i njihove porodice, kao i jedan deo višestruko lečenih pacijenata i njihovih porodica biva uključen u program tercijarne prevencije sa ciljem prevencije ponovnog pogoršanja bolesti i prilagođavanja za punopravni povratak u zajednicu u kojoj pacijent živi. Deo pacijenata i njihovih porodica upućujemo u Centar za mentalno zdravlje na sistemsku porodičnu terapiju u cilju pružanja podrške u rešavanju izazova i poteškoća koji su nastali zbog porodičnih okolnosti. Prosečna dužina lečenja na kliničkim odeljenjima je oko 40 dana.

Određeni pacijenti nakon bolničkog lečenja budu otpušteni, uz predlog daljeg polikliničkog lečenja u našoj Klinici ili u mestu stanovanja, dok neki pacijenti nakon bolničkog lečenja budu usmereni na produženo lečenje u uslovima parcijalne hospitalizacije u našu Dnevnu bolnicu sa 140 dostupnih mesta i još 20 mesta u Dnevnom centru u okviru Centra za mentalno zdravlje u Vlajkovićevoj, gde se intenzivira individualni i grupni psihoterapijski rad, kao i okupacioni program.

U okviru Klinike postoji Dnevna bolnica u Sektoru Beograd i Sektoru Padinska Skela, kako funkcioniše rad sa pacijentima u navedenim dnevnim bolnicama i šta on obuhvata?

Pored Dnevne bolnice u Beogradu, nakon nekoliko godina je ponovo otvorena Dnevna bolnica u Padinskoj Skeli i naročito smo ponosni na radno-okupacionu terapiju i psihosocijalnu podršku koju pružamo pacijentima koji su tu na lečenju mesecima, a neki i godinama. Nikada nismo imali veći broj poseta ustanovama kulture (pozorišta, bioskopi, izložbe, sajmovi), odlazaka u prirodu i obilazaka kulturno-istorijskih spomenika, uz saradnju sa velikim brojem kulturnih institucija.

U sektoru Padinska Skela smo otvorili slikarsku, vajarsku, keramičku radionicu i veoma smo ponosni na izložbu naših pacijenata u kući Đure Jakšića u Skadarliji, Kulturnom centru u Obrenovcu, svečanom holu RTS-a kao i saradnjom sa ostalim kulturnim institucijama u gradu.

Izražavamo veliku zahvalnost za podršku koju nam pruža javni servis, gde smo imali zajednički nastup naših pacijenata sa Big Bendom, i to na Svetski dan mentalnog zdravlja u Dnevnoj bolnici u Beogradu. To bi mogao da bude dobar primer destigmatizacije psihijatrijskih bolesnika.

Takođe, u okviru Klinike postoji i Klub lečenih alkoholičara i apstinenata „Skela“ koji je počeo sa radom pre više od 40 godina.

Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ je otvorila i Odeljenje za adolescente, šta nam možete reći o tome?

Uz veliku podršku Vlade RS, Ministarstva zdravlja i svih zaposlenih, uveli smo nove procedure i delatnosti u rad ustanove. Otvoreno je Ambulantno i kliničko odeljenje za adolescente uzrasta od 12 do 18 godina, koje funkcioniše kao odvojena urgentna psihijatrijska služba za pacijente ove životne dobi sa teritorije cele Srbije i regiona. To znači da se prijem obavlja 24 sata 365 dana godišnje i da se na lečenje primaju maloletni pacijenti. Posebno smo ponosni na uslove za boravak ove mlade populacije, sa malim brojem kreveta i velikim brojem saradnika koji svakodnevno rade sa decom. Obezbeđujemo osmišljenu radno-okupacionu terapiju, psihosocijalnu podršku i obezbeđujemo prihvat po isteku bolničkog lečenja. I u ranijim periodima Klinike je radilo Odeljenje za adolescente, ali sada po prvi put imamo u svakoj smeni specijalistu dečje i adolescentne psihijatrije, kojih je u Srbiji, inače, veoma malo.

Klinika u okviru svoje delatnosti obavlja i psihijatrijska veštačenja, a po prvi put tu se sprovode mere bezbednosti lečenja i čuvanja?

Klinika „Dr Laza Lazarević“ je kroz Odsek za sudsku psihijatriju aktivna i u oblasti psihijatrijskih veštačenja na zahtev pravosudnih organa i lečenja forenzičkih pacijenata. Naime, po prvi put u istoriji Klinike otvorena su forenzička odeljenja, muško i žensko, za meru bezbednosti obaveznog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. U narednih nekoliko meseci otvaramo još jedno muško odeljenje, čime će biti popunjen planirani kapacitet od 120 postelja. Na taj način smo obezbedili da beogradski region i centralni deo Srbije po prvi put nakon vremena Laze Lazarevića dobiju adekvatno zbrinjavanje psihijatrijskih pacijenata koji su počinili određeno krivično delo. Sa ovom osetljivom grupom pacijenata obezbedili smo multidisciplinarni rad, individualni plan lečenja i veliki trud oko prihvata po isteku mere u sredinu iz koje su došli. Smatramo da je to ogroman benefit kako za samog pacijenta, tako i za društvo u celini. Takođe smo proširili saradnju sa svim osnovnim i višim tužilaštvima i pravosudnim sistemom u celini.

Da li je u Klinici moguće uraditi elektroencefalografiju?

Ponovo smo otvorili EEG kabinet gde rade lekari sa supspecijalizacijom iz kliničke neurofiziologije, obučenim medicinskim sestrama, sa mogućnošću zakazivanja spoljnih pacijenata, koji se ne leče u našoj ustanovi. Napor koji smo uložili je rezultovao u tome da Klinika nema liste čekanja.

Kakvi su Vam prostorni kapaciteti za korisnike vaših usluga?

Za pacijente koji dugo borave u našoj ustanovi obezbedili smo smeštaj u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, sa zasebnim toaletom. U toku je kompletna rekonstrukcija odeljenja za produženo lečenje, gde pacijenti najduže i borave. Takođe, urađen je kompletno i spoljni prostor, postavljeno je 10 letnjikovaca za boravak i rad sa pacijentima na otvorenom.

U okviru Klinike postoji Centar za mentalno zdravlje, šta nam možete reći o radu tog centra i na kojim adresama se nalazi, kakve usluge se mogu dobiti u Centru?

Zaokružujemo očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja stanovništva - pored Centra za mentalno zdravlje na adresi Terazije 3 otvoren je još jedan centar u zajednici u Vlajkovićevoj 23 u Beogradu. Veliku zahvalnost dugujemo Domu zdravlja Stari grad na ustupljenom prostoru koji koristimo u zajedničkom interesu. Centar je osnovan u potpunosti u skladu sa Akcionim planom za sprovođenje programa o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019-2026. godine. U Centru radi multidisciplinarni tim stručnjaka, pružajući ambulantne i psihoterapijske usluge zainteresovanim građanima - specijalisti psihijatrije, psiholozi, defektolozi-specijalni pedagozi, socijalni radnici koji su edukovani psihoterapeuti različitih modaliteta, medicinsko osoblje... Takođe, pacijentima nakon otpusta omogućava komforniju kontrolu oporavka, primanje terapije u vanbolničkom okruženju, uz brži povratak u porodično i socijalno okruženje. Centar poseduje kompletno uređene lekarske ordinacije, sobu za intervencije, kao i prostor za individualni i grupni rad sa pacijentima. Pacijentima kroz CMZ pružamo najširi broj usluga, mnogo više nego što standardni klinički rad dozvoljava.

Za kraj, možete li nam reći koji su ciljevi i planovi Klinike u budućnosti i čime možete da se pohvalite u dosadašnjem radu?

Jedan od najznačajnijih ciljeva Klinike jeste smanjenje broja dana bolničkog lečenja, destigmatizacija pacijenata, dostupnost psihijatrijskih službi, otvorenost prema zajednici i stalna borba da psihijatrijske klinike ne smemo da pretvaramo u psihijatrijske azile. Nadamo se da će prvi centar za mentalno zdravlje u Beogradu biti podstrek našim kolegama iz drugih psihijatrijskih ustanova da na svojim teritorijama otvaraju slične centre jer zapravo to i jeste budućnost lečenja najtežih psihijatrijskih pacijenata.

Možemo da se pohvalimo velikim brojem lekara na supspecijalističkim i doktorskim studijama, kao i velikim brojem medicinskih tehničara sa visokim strukovnim školama.

Postali smo nastavna baza za više fakulteta i viših strukovnih škola, uz redovno slanje svih zaposlenih na stručno usavršavanje. Takođe, u našoj ustanovi se odvija i deo specijalističkog staža za specijalizante psihijatrije Medicinskog fakulteta u Beogradu za sticanje veština, naročito iz urgentne psihijatrije, kao i ostalih obaveznih poglavlja tokom obavljanja specijalističkog kruženja.

U Klinici je stvorena klima da nam prilazi veliki broj zdravstvenih radnika i saradnika. Možemo da se pohvalimo da smo, uz veliku podršku našeg osnivača, bogatiji za 160 novozaposlenih, za veliki broj lekara specijalista, medicinskih tehičara, kao i lekara koji su trenutno na specijalizaciji.

Naročito smo ponosni na početak obeležavanja slave prošle godine, svetog Nektarija Eginskog, uz blagoslov patrijarha srpskog Porfirija. Ove godine smo slavu proslavili u sektoru u Padinskoj Skeli, gde nam je veliku čast svojim prisustvom učinio episkop bački Nikanor. Ponosni smo na mnogobrojne goste, a posebno na to da nam je slavska trpeza mesto od velikog značaja za okupljanje i povezivanje zaposlenih i pacijenata.

Poštovani direktore, zbilja sam više nego pozitivno iznenađen uspesima koje ste postigli za relativno kratko vreme, na čemu vam iskreno čestitam u ime časopisa „Medici.com“ i želim da se ovi uspesi, pod Vašim tako uspešnim rukovođenjem, i ubuduće nižu i šire na svim poljima.

Ne samo Grad Beograd, već i celokupni zdrastveni sistem Srbije, treba da se ponosi ovakvom ustanovom, a mi građani da budemo srećni, što „zlu ne trebalo“ imamo sigurnu kuću kojoj se u svako doba možemo obratiti za pomoć.