Kako sačuvati zdravlje u današnjem svetu

Razmišljanja lekara i pravoslavnog hrišćanina Milana Zlatara Kako sačuvati zdravlje u današnjem svetu

«Imaš Lekara Koji je iznad bolesti, Imaš Lekara Koji pobeđuje silu bolesti, Imaš Lekara Koji leči jednim pokretom ruke, Imaš Lekara Koji isceljuje jednom odlukom, Koji i može i hoće da leči»

Sveti Jovan Zlatousti

Svetska zdravstvena organizacija, koja deluje kao usklađujuće telo međunarodnog javnog zdravstva, zdravlje definiše kao fizičko, psihičko i materijalno blagostanje. Naša stvarnost je potpuno drugačija i prema ovoj definiciji jasno je da na našoj planeti nema nijednog zdravog čoveka. Nema čoveka koji u svom životu ne mora da se suoči sa bolešću i istina je da se mi rađamo sa bolestima i da naše trenutno zdravlje opstaje samo po cenu stalne borbe protiv sila koje nastoje da je unište. Od rođenja naše telo i njegovi organi sadrže oštećene istrošene zone sa bolesnim ćelijama i mi se kao lekari sa tim svakodnevno suočavamo. Navešću kao primer veliki broj naslednih bolesti od kojih se neke ispoljavaju čak i pre rođenja. Iskreno verujem da je bolest posledica praroditeljskog greha i posledičnog pada iz besmrtnosti u smrtnost i izloženosti mnogobrojnim negativnim uticajima sredine (infektivni agensi, padovi usled sile gravitacije, uticaji promena atmosferskog pritiska i vlažnosti vazduha, uticaj položaja nebeskih tela i magnetne bure kao posledica eksplozija na suncu).

Današnja svetovna medicina, nažalost, ne uspeva da odgovori na mnoga pitanja o uzrocima bolesti i o njihovom adekvatnom lečenju. Razlog je zanemarivanje činjenice da je čovek Božje stvorenje i biće, jedinstvena i neponovljiva osoba koja osim tela ima dušu. Veliki broj bolesti nastaje uslovljenom propadljivošću i neizbežnim rokom trajanja života dok značaajan broj bolesti nastaje usled gubitka uravnoteženog odnosa tela i duše te usled življenja u suprotnosti sa Božjim zakonima.

Često čoveka medicinski radnici posmatraju kao komad materije bez posebnosti, a često se sva pažnja usmerava isključivo na jedan organ. Pacijenti su u velikom broju slučajeva i predmet oglednih isptivanja pa mnogi ljudi s prvom postavljaju pitanje kakvi ih to ljudi leče. I pored postojanja medicinske etike kao predmeta na svakom medicinskom fakultetu, veliki broj lekara danas u svom skvakodnevnom radu ubrzo sve te zakone zaboravlja. Veoma je težak posao pravoslavnog hrišćanina i lekara danas jer na delu i kroz svoju praksu, a u nepovoljnom okruženju današnjeg sveta, mora da potvrđuje svoju veru. Kakav ćete lekar biti zavisi iz koje perspektive posmatrate svet. Da li ga posmatrate sa drveta, kao Darvinov potomak majmuna, ili kao Božje dete sa pogledom uperenim u nebo i u svog Nebeskog Oca i stvoritelja kome se moli da ne greši kako u svom životu, tako i u ovom teškom poslu koji predstavlja težak zanat sa strašnim posledicama u slučaju grešaka ili neprimerenog pristupa tokom lečenja bolesnih ljudi. Novi bogoborni poredak koji se potajno i progresivno uspostavlja u svim oblastima postavlja pred nas veliki izazov. Kako se boriti protiv toga i kako sačuvati svoje zdravlje?

Zdravlje se u svetootačkom učenju posmatra kao najveći dar Božji. Telesna sreća nikada nije bila podvižnicima svetosti osnovni cilj, već je služila samo kao sredstvo pomoću kojeg su plovili životnim morem spasenja.

Veća pažnja se uvek poklanjala zdravlju duše, a ne tela. «Kakva je korist imati zdravo telo, a dušu bolesnu i nemoćnu» - pisao je sv. Tihon Zadonski.

Ako verujemo da je duši predodrećen život večni, a telo je prolazno i raspadljivo onda je i potpuno razumljiv razlog takvog odnosa Svetitelja i svetih otaca prema telesnom zdravlju. S druge strane, telo se naziva hramom duše pa zato i sadržaj hrama mora biti čist, tj. treba težiti telesnom zdravlju.

Podrazumeva se, dakle, da zdravlje, pod uslovom da ga živimo u Bogu i za Boga, treba više voleti od bolesti. Ne radi se o običnoj učtivosti kada duhovnici, po uzoru na Apostola Jovana žele dobro zdravlje svojim posetiocima i onima kojima pišu, ni kada se Crkva, u svim liturgijskim služenjima, moli Bogu za očuvanje ili oporavak zdravlja svih svojih vernika. Hristos je lekar duše i tela, a mi lekari smo pomoćnici, vidari, iako je među ljude došao da leči njihove duhovne bolesti. Naš Gospod Isus Hristos je bez oklevanja isceljivao telesne bolesti i nemoći onih koji su Ga za to molili. On u bolestima i nemoćima nije video nužnu patnju. Daleko od toga da se pokazivao pomirenim ili ravnodušnim prema njima.

On je, isceljujući one koji su mu dolazili, jasno pokazao da su bolesti nepoželjne i dao primer kako se prema njima treba ponašati. On se uostalom ljudima otvoreno predstavlja kao lekar: “Ne trebaju zdravi ljekara nego bolesni“. Pozvavši Svojih dvanaest učenika, Hristos im prenosi Svoju isceliteljsku Moć: On ih čini lekarima sličnim Sebi, dajući im moć da leče bilo koju bolest ili nemoć. U temeljne momente istinski zdravog života Sveti Oci su ubrajali: meru u svemu, duševni mir, umerenu i razumnu ishranu uz odgovarajuća ograničenja (posništvo), vrlinski život s molitvom, verom i ljubavlju prema Bogu i bližnjima, fizički rad.

Svaki od nas lekara i svih drugih medicinskih radnika bi morao da zna da je Gospod svakom čoveku, odnosno njegovom telu, dao sposobnost samoizlečenja u slučaju bolesti ili oštećujućih faktora iz spoljašnje sredine. Navešću nekoliko primera: svaka posekotina i rana sama zarasta zahvaljujući komplikovanim unutrašnjim telesnim mehanizmima, krvne ćelije i supstance koje luči sloj koji oblaže krvne sudove nepogrešivo uništavaju bakterije i viruse i druge infektivne napadače, stvaranje kolateralnih krvnih sudova kao prirodnih bajpaseva kod dugotrajne koronarne bolesti. Hipokrat je kao jedan od prvih poznatih lekara koji se smatra i ocem medicine od nas zahtevao da ne naštetimo bolesniku, što znači da je bio svestan procesa samoizlečenja tražeći od lekara da ih podstknu i prate adekvatnim lečenjem. Pored vidljivih i poznatih uzročnika bolesti postoje i nevidljivi uzroci bolesti, a to su bolesti duše i duha koje su najčešće uzrokovane našim strastima i posledičnim gresima koje dovode do negativnih reakcija u našem telu i mozgu.

Savremeni način života udaljio nas je od Boga i prirode, a pri tome, izloženi smo i svakodnevnom stresu, sa svim nesagledivim posledicama koje on donosi. Danas se iz medicine izdvojila oblast koja se zove psihosomatska medicina, a bavi se izučavanjem i lečenjem svih bolesti prouzrokovanih stresom. Zna se da je stres glavni okidač za sve bolesti, pa i ove savremene, kao što su: bolesti kardiovaskularnog sistema, čir na želucu i duodenumu, ulcerozni kolitis i druge gastrointestinalne bolesti, maligne bolesti, dijabetes, hronične opstruktivne plućne bolesti (HOBP). U nekim slučajevima bolesti mogu da budu povezane sa grešnim stanjem onog koga bolesti napadaju. Tako, iako smatra da u principu „bolest ne zavisi od nas“, Sveti Maksim potvrđuje „da joj uzrok može biti neuredan život“. Sveti Barsanufije takođe pominje „bolesti koje potiču od nemara i nereda“. Sveti Nikola Kavasila je kategoričniji: „Ima ljudi koje pogađaju telesne bolesti čiji je uzrok razvrat duše.

Bolest je česo uzrokovana telesnim strastima: gurmanstvo, seksualne srasti, besposlenost, dosada, mrtvilo, utučenost.

Duhovni neredi se neminovno odražavaju u duši i u telu poremećajima često neprimetnim za neiskusnog posmatrača, ali duhovnici, zahvaljujući svojoj moći raspoznavanja, znaju da ih pročitaju na licima ili da osete njihove manifestacije u nekim prilikama. Obratno, kod ljudi koji se bogočovečnom askezom očiste od strasti, uticaj duše na telo postaje lekovit. Kada duša učestvuje u božanskom miru i blagoslovenom redu, ona taj mir i taj red prenosi na funkcije tela.

Kako da sačuvamo psihofizičko zdravlje u današnjem svetu?

Svakodnevnim učešćem u crkvenom žikovotu naše svete Pravoslavne Crkve mi dopirnosimo lečenju naših bolesti.

Stalna molitva kao direktno obraćanje Gospodu predstavlja osnov i neophodnu pratnju svih drugih terapija bolesti. Pogotovo zajednička molitva /lilturgijsko sabiranje/ poseduje veliku moć. Duša koja živi u božanskom miru i nadajući se dobrima u Carstvu pokazuje se oslobođenom svih briga i svih strahova pa, dakle, i njihovih patoloških efekata na telo. Poznato je i da evharistijska molitva ima ulogu regulatora srčanih i respiratornih ritmovova i da blagotvorno deluje na čitav organizam. Pričešćivanje telom i krvlju Hristovom uz ispovest i post je blagotovoran lek za dušu i telo. Takođe, Jeleosvećenje kao jedna od sedam Svetih Tajni u Crkvenom bogosluženju gde se bolesnik pomazuje prethodno posebno pripremljenim jelejem i gde se priziva blagodat Božja koja isceljuje duševne i telesne nemoći. Važno je naglasiti i upotrebu svete vode koja snagom Svetog Duha postaje nosilac lekovitih energija. Sveštenik tokom službe govori ovu molitvu: “I svima koji je dotiču, piju i pomazuju se njome, daj osvećenje, zdravlje, očišćenje i blagoslov. Zatim i Krsni znak i njegova isceljujuća moć kao lek.

Hteo bih na kraju da dam nekoliko saveta koji mogu da poboljšaju naše narušeno zdravlje u eri besmislenih čudotvornih rešenja za svaku bolest kojim nas bombarduju sa svih ekrana. Ishrana treba da bude umerena i trebalo bi da postimo sve postove koje je naša Crkva odredila tokom godine. Naravno, da ne nadoknađujemo mrsnu hranu velikim količinama prostih šećera već u postu, a i u svakodnevnom životu treba da uvedemo takozvanu mediteransku dijetu a povremeno i gladovanje.

Potrebno je, takođe, da svakodnevno imamo fizičku aktivnost: hod (45 minuta dnevno brzog hoda ) i ako je moguće da vozimo bicikl barem pola sata ili da se bavimo i plivanjem ako nam uslovi dozvoljavaju. Takođe je Bogomdan i svaki drugi fizički rad. Odmor i san takođe predstavljaju osnovne uslove za očuvanje zdravlja.

Takođe se savetuje duži boravak u prirodi barem jednom nedeljno radi izbegavanja otrovne atmosfere velegrada, a ako živite u selu to vam, na vašu radost, nije. Veoma je važno i učenje i napredovanje u svom poslu kakav god da je zanat u pitanju jer je svaki od njih Bogom dan.

Ono što je voema važno je i izbegavanje nepotrebnih informacija kojim smo svakodnevno nepotrebno izloženi a koje dovode do truljenja našeg mozga kao softvera i do oboljenja i poremećaja duše našeg bića. Takođe, ako vam lekari propišu lekove dužni ste da ozbiljno prustupite njihovoj primeni uz proveru njihovih neželjenih dejstava kako biste na vreme mogli da prekinete njihovu primenu i zamenite ih bezbednijim sredstvima.

U svakom slučaju, naše ozdravljenje kao i ozdravljenje naših bolesnika ostaje podređeno Božjoj volji pa ću tako ovo svoje izlaganje završtiti sa izvodija iz Svetog Pisma o zdravom načinu života.

1. Svaka gorčina i gnev, i ljutina, i vika, i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas (Ef. 4:31). Gnevite se, ali ne grešite; sunce da ne zađe u gnevu vašem (Ef. 4:26). Ljubomora i gnev skraćuju dane, a briga pre vremena dovodi starost (Sir. 30:26).

2. Pazite na sebe (Lk. 17:3). Nikakva rđava reč da ne izlazi iz usta vaših, nego samo dobra za izgrađivanje onoga što je potrebno, da donese blagodat onima koji slušaju (Ef. 4:29). I vi sami kao živo kamenje zidajte se u dom duhovni (1 Pt. 2:5). Umrtvite, dakle, udove svoje koji su na zemlji: blud, nečistotu, strast, zlu pohotu i lakomstvo, što je idolopoklonstvo (Kol. 3:5).

3. Jer niko ne živi onim što je suviše bogat (Lk. 12:15). Jer kakva je korist čoveku da ceo svet zadobije, a duši svojoj naudi (Mk. 8:36).

4. Brak neka bude u svemu častan i postelja bračna čista (Jevr. 13:4). A što je Bog sastavio, čovek da ne rastavlja (Mt. 19:6).

5. Protiv vina se ne pokazuj hrabrim, jer mnoge je pogubilo vino (Sir. 31:29). Vino donosi jad duši, kada se pije mnogo (Sir. 31:34). Ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadači, ni otimači, neće naslediti Carstvo Božje (1 Kor. 6:10).

6. Zlo je za čoveka koji jede sa spoticanjem (Rim. 14:20). Jedi kao čovek ono što ti je ponuđeno i ne prejedaj se (Sir. 31:18). Zdrav san biva ako je stomak umereno napunjen (Sir. 31:22).

7. I sve što god činite, od srca činite, kao Gospodu, a ne kao ljudima (Kol. 3:23). I da se usrdno starate da živite mirno, i da gledate svoja posla, i da radite svojim sopstvenim rukama (1 Sol. 4:11). Ako neko neće da radi, neka i ne jede (2 Sol. 3:10). Ne odvraćaj se od teškog rada i od zemljoradnje koju je ustanovio Višnji (Sir. 10:15).

8. Pazi na vreme i čuvaj se od zla (Sir. 4:23). Koristi vreme, jer su dani zli (Ef. 5:16). Ne brinite se, dakle, za sutra; jer sutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svojega (Mt. 6:24).

9. Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima (Rim. 12:18). Starajte se da imate mir sa svima i svetost (Jevr. 12:14). Budite sveti kao što sam Ja svet (Lev. 11:4).

10. Preterano teško sebi ne traži, i ono što je iznad tvojih snaga ne isprobavaj (Sir. 3:21). U mnogim svojim poslovima ne brini se suviše (Sir. 3:23). Ne dajte se zavesti različitim i tuđim učenjima (Jevr. 9:13).

11. Sve što ti se događa prihvataj dragovoljno (Sir. 2:4). Za sve blagodarite (1 Sol. 5:18). Ne daj da te zlo pobedi, nego pobedi zlo dobrim (Rim. 12:21).

12. A dalje, braćo, što god je istinito, što god je pošteno, što god je pravedno, što god je čisto, što god je dostojno ljubavi, što god je na dobru glasu, bilo koja vrlina, bilo što pohvale dostojno, to mislite (Fil. 4:8). Po veri vašoj neka vam bude (Mt. 9:29).

Pripremio: Radenko-Rade Karalić